Узраста: 14-16
Разлози
Ова лекција пружа ученицима могућност да стекну сазнања о животу Јевреја у Загребу пре Холокауста. Ученици ће у овој лекцији проучавати јеврејски симболизам и традицију. Сазнаће о постојању загребачке јеврејске заједнице и њеним јединственим карактеристикама у контексту јеврејског света. Учење о животу Јевреја пре Холокауста од велике је важности за даље проучавање нацистичке ере и Холокауста. Само ако се схвати у коликој су мери Јевреји били део Европе и европске културе може се повезати убиство људских бића за време Холокауста и не само што се тиче броја жртава. Надаље, представљајући ученицима ту јеврејску заједницу помоћи ћете им да доживе јеврејски народ не само као жртву већ и активне и ангажоване становнике Краљевине Југославије.
Загребачку синагогу срушиле су усташе у периоду између јесени 1941. и пролећа 1942. У то време Јевреји на територији Независне државе Хрватске били су прогањани и убијани. Ми, као педагози, немамо начина да променимо историјски ток или исправимо учињене погрешке, али имамо прилику да на неки начин позитивно утичемо и побољшамо будућност. Наставним планом ове лекције пред себе постављамо изазове таквим схватањем. Слушајући сведочења Јевреја у НДХ ми ћемо симболички пононо изградити загребачку синагогу са нашим ученицима и по могућности стећи боље разумевање онога што је изгубљено.
Циљеви
- Ученици ће савладати значење јеврејског симболизма.
- Ученици ће се боље упознати с југословенским Јеврејима пре Другог светског рата.
- Ученици ће стећи сазнања о јединственим карактеристикама мањина.
- Ученици ће прочитати сведочења и расправљати о важности коришћења различитих извора.
Фасада синагоге
Унутрашњост синагоге
Унутрашњост синагоге
Синагога у Прашкој улици
Први део
Почните лекцију уводом о значењу религијске традиције за ученике у њиховим властитим животима постављајући им следећа питања:
- Шта је то молитва?
- Јесте ли се икад молили? Ако да, када?
- Можете ли описати осећај који повезујете с молитвом?
- Где се молите? Служите ли се молитвама из молитвеника или властитим молитвама?
- Познајете ли људе који долазе на место где се ви молите?
- Молите се ли у групи или сами за себе?
- Који је ваш најомиљенији верски празник? Који су симболи тог празника?
- Које друге вере, осим ваше, познајете?
- Који им је симбол?
- Наведите један пример хришћанског симбола.
- Је ли вам познат било који симбол јудаизма?
Реците ученицима да ће у овој лекцији учити о јеврејској заједници која је живела у Загребу пре Холокауста.
Покажите ученицима фотографију центра Загреба и скрените им пажњу на Прашку улицу. Тражите од ученика да покажу место где мисле да се налазила синагога. Покажите ученицима фотографију Прашке улице пре рата на којој се може видети синагога. Онда дајте сваком ученику фотографију синагоге. Истражите синагогу заједно са ученицима; обратите пажњу на стрелице које описују различите карактеристике синагоге.
Синагога у Прашкој улици
Реците ученицима да је загребачка синагога уништена током Другог светског рата.
Њихов задатак је да је поново изграде. Будући да можда нису упознати са свим појмовима са листе (доле) мораће истражити и проучити њихово значење.
Напомена за предаваче
У јеврејском свету постоји много различитих синагога које представљају различите јеврејске верске правце. Неке ортодоксне синагоге, тип синагога који је био најраширенији све до 19. века, веома се разликују у односу на загребачку синагогу. Оргуље се нпр. могу наћи у модерној реформисаној синагоги, али готово никад у ортодоксној, јер ортодоксни Јевреји не свирају инструменте на Шабат и за празнике.
Попис појмова:
- изградња, бима, рабин, талит, јеврејски молитвеник (сидур), идентитет
- арон хакодеш, подијум за оргуље, мезуза, Маген Давид, Јевреји у Југославији
- Тора, галерија за жене, места за седење, менора, хебрејски идентитет
- фасада синагоге, заједница, посебни украси
Информације о овим појмовима могу се наћи на интернету, у локалним библиотекама и енциклопедијама. Уз ову наставну јединицу додата су објашњења о сваком наведеном појму која се могу користити као потврда прикупљених информација или као извор за учење. Предлажемо да подстичете ученике да најпре сами истражују. Разговарајте о могућим предностима или недостацима сваког извора. На пример, објасните ученицима да иако је интернет непрегледан виртуални извор информација, у исто време нису све информације које се могу наћи на интернету уједно и проверене. Били би добро увек двапут проверити све информације до којих дођу.
Ученици ће известити о прикупљеним подацима. Реализујте завршну расправу о главним обележјима (симболима) нађеним у синагоги. Ученици такође могу нацртати или направити модел «нове» старе синагоге. Поделите своја искуства са сарадницима у Међународној школи за образовање о Холокаусту у "Јад Вашему" на europe@yadvashem.org.il .
Други део
Поделите одељење у четири групе и дајте им следећа сведочења. Замолите ученике да их прочитају и одговоре на питања која се налазе испод текста сведочанства.
Рутх Гат
"Били смо јеврејска породица, не религиозна, чак ни традиционална, већ ционистичка породица. Наравно, славили смо јеврејске верске празнике. Ја, на пример, нисам ишла у школу у време празника јер су јеврејска деца имала на то право. На пример, сећам се да у време Пасхе, празника који траје седам дана, нисам хтела толико изостајати из школе па сам ипак ишла. Али нисам учила. Ишла бих на наставу, али само као проматрач, да будем присутна. Тако је то било. То је било могуће.
Загребачка синагога, која више не постоји, била је уништена. Сећам се ...
Фантастично, најлепше раздобље било је у време празника Шавуот. Сећам се да је синагога била украшена, препуна цвећа и зеленог биља, и да су деца била послата у синагогу са цвећем. И мене су послали заједно са другом децом. Ја сам била веома стидљива девојчица, али тамо је атмосфера била пуна среће и весеља због које сам се добро осећала. Тога се сећам.
И после рата, кад смо смели изаћи, дошла сам на то место. То је био центар града, али уместо синагоге могли сте видети ограду начињену од дасака како се не би ништа видело зато што тамо није било више ничега. Уништили су синагогу."
Вера Леви (Милер)
"Деда је већ био у Хрватској. Прадеда је дошао из Аустро-угарске монархије у Хрватску и тамо је рођен мој деда. Мој деда се преселио у Загреб. Мој је отац већ био рођен у Загребу и ишао је у јеврејску школу. И ја сам ишла у исту школу. Моја мајка је из дела Хрватске који се зове Славонија. Сви су они заиста били из Хрватске.
Моје је детињство било нормално, весело детињство, добро детињство. Планинарили смо. Током лета смо боравили на приморју или у Словенији. Време је угодно пролазило. Биле су то лепе године.
Моји родитељи су били Јевреји по националности, не традиционалисти, мој дом није био традиционалистички. Али све сам знала, и моји родитељи такође. У таквој сам атмосфери одрастала. Наравно, постојала је синагога, али не у верском аспекту већ више традиционалном.
Била сам премлада да бих имала икакве везе с члановима заједнице. Али познавала сам директора школе др. Маргела... и др. Мориса Левија који је био учитељ веронауке и др. Шмуела Романа који је такође био учитељ у школи.
На јеврејској веронауци смо учили читати хебрејско писмо и читали смо из Торе. У световној школи учили смо о Библији. То је била лекција. Учили смо све библијске приче на хрватском не на хебрејском.
На хебрејском смо учили књижевност ... Имали смо и учитеља јеврејске поезије, он је био кантор (у синагоги) и предавао нам је. ...И постојала је (та) предивна синагога, у време важних празника, ми смо се играли у дворишту синагоге. Наравно, одрасли су се молили у синагоги. Оно чега се сећам су ноћ Рош Хашане и Јом Кипура. Ханука! То је за мене био празник..."
Др. Зеев Нир
"У Загребу је постојала врло активна јеврејска заједница, и постојала је јеврејска школа али ја нисам ишао у њу, иако смо живели ближе јеврејској школи него школи коју сам похађао. Моја породица била је потуно асимилована. Мој отац није био циониста, нити ико други у мојој породици, осим једног ујака који је био циониста и говорио је необичним језиком (хебрејским), који тада нико није раземио. На Јом Кипур су постили и ишли у синагогу."
Ефраим Коен
"Са шест година крено сам у јеврејску школу у јеврејској заједници и био сам добар ученик. Одгајани смо у духу секуларизма...
Нисмо били религиозни, али било је ствари из јеврејске вере које су се задржале у нашем дому. Мој је отац, сећам се, постио за Јом Кипур и сећам се да ме повео у Велику синагогу за време празника. Ишао сам у синагогу с оцем. Отац је имао резервисано место за себе. Платио га је. Тако сам одгајан, хоћу рећи, свакако у јеврејској атмосфери, али не ортодоксној. Мој је отац био доброчинитељ заједнице."
Ирис Рајлих
"Заједница у нашем граду није била велика. Била је врло топла и сви су се чланови осећали повезани једни са другима. Састанци Јевреја одржавали су се у синагоги, где је мој деда био активиста и циониста. Ја сам, као дете у то време, посећивала синагогу заједно са родитељима. Нисмо били религиозни, али живот се кретао око синагоге. Могло би се рећи да југословенска јеврејска заједница није била баш религиозна. Била је то заједница која се осећала јеврејском и славила је јеврејске празнике. За сваки празник ишли бисмо у синагогу али једва да смо знали хебрејски."
Дан Сингер
"Рођен сам у Загребу. Живели смо у Мартићевој улици. То је била једна од главних загребачких улица. Сећам се загребачке синагоге, а знамо да од те красне синагоге није ништа остало. Нисмо били религиозни, али смо наравно ишли у синагогу, нарочито ону у Загребу која је била позната по својој отворености за сваког човека. Живот заједнице у Загребу био је живахан с бројним установама које су се бавиле заједницом, добротворним радом и образовањем. Имам и фотографију са Пурима. Ишли бисмо у синагогу лепо обучени. Била је то монументална синагога, сећам је се као такве иако таква можда и није била, с големим светилиштем и одељењем за жене, са балконима свуда наоколо и са мушкарцима који се доле моле. Тамо је била и плесна дворана. Био је то центар, прави центар у којем би се људи састајали из различитих разлога. Имала је разноврсне институције, у њој се подучавао хебрејски и други предмети… Сећам се само тога да ми је мајка рекла како је синагога уништена, и не само то - да су набављене посебне машине како би се њено камење претворило у прашину…"
Необавезно: Ако је могуће, препоручљиво је да позовете једног преживелог сведока Холокауста да прича вашим ученицима. Замолите свог госта да прича о животу пре Холокауста. Заједно са својим ученицима припремите попис питања која бисте желели да поставите госту.
- На који је начин синагога била укључена у живот заједнице?
- Покушајте одредити које је врсте потреба њему/њој синагога задовољавала у односу на следеће аспекте: идентитет, вера, заједница.
- Како је на њу/њега утицало уништење синагоге?
- Што је, према вашем мишљењу, могао бити разлог из којег су усташе желеле да униште синагогу?
- Како бисте се ви осећали да вам униште ваш симбол вере?
- Какво је ваше опште мишљење о уништавању верских или етничких симбола?
Необавезно: Затражите од ученика да прошире своје истраживање на друге синагоге у Европи пре Другог светског рата. Можете предложити следеће заједнице: Краков, Виљнус, Братислава.
Напомена за учитеља:
Важно је да представите разне синагоге на различитим местима и у различитим временским раздобљима. Топло се препоручује да ученици истраже још барем једну синагогу.
Да бисте направили резиме спроведите расправу постављајући следећа питања:
- Шта је заједничко различитим синагогама?
- На који се начин оне разликују?
- Након учења о синагогама која је, по вашем мишљењу, улога синагоге у свету Јевреја?
Бима
Постоље на којем се у синагоги чита Тора. У модерним, реформистичким синагогама бима се налази у предњем делу иако се према традицији оно налази у средишту синагоге.
Талит
Талит је молитвени шал од белог платна с црним пругама и ресама (цицит). Талит се носи током јутарње молитве или на Шабат и на друге празнике.
Сидур
Јеврејски молитвеник. Јевреји се моле три пута на дан, као и петком увече и суботом, јеврејским даном одмора на који се изговарају и посебне додатне молитве. Све се те молитве налазе у сидуру. Јеврејски молитвеник представља јединство Јевреја у целом свету који су 2000 година били раштркани по Европи, Америци, Африци и Азији. Сви су се Јевреји молили и још увиек се моле из истог молитвеника – сидура. Библија је извор и инспирација сидура.
Арон хакодеш
Света арка: ормар у којем се у синагоги чувају свици Торе. Она је најсветији део сваке синагоге и традиционално је постављена на источном зиду окренута према Јерусалиму где је некада стајао Свети храм. Стајање док су врата Арон хакодеша отворена и док су свици Торе откривени јавности сматра се чином поштовања.
Маген Давид
Давидов штит (погрешно зван Давидова звијезда) је симбол јеврејског идентитета. Многе синагоге имају овај симбол на предњем делу чиме се означава да је зграда јеврејско светилиште.
Нацистичка Немачка је користила овај симбол да одвоји Јевреје и понизи их. Обележавање Јевреја присиљавањем да на својој одећи носе Давидов штит излагало их је насиљу и малтретирању. Исто тако, он је постао једно од средстава кориштених за изолацију Јевреја од остатка популације да би их касније могли депортовати у концентрационе логоре. И у логорима су Јевреји били обележени Давидовим штитом.
Данас је Давидов штит симбол државе Израел и налази се на застави.
Тора
Записани закон Сефер Торе или Торе садржи Пет књига Мојсијевих и писан је на пергаменту израђеном од кошер животиње. Писац (Софер Стам) пажљиво копира текст према давној традицији која одређује облик слова, посебне украсе који се додају одређеним словима, величину слова и размаке између одломака. У Сефер Тори постоји отприлике 245 стубаца, а сваки стубац има 42 реда. Нити једно се слово не сме дирати, а чак и ако само једно слово недостаје или је нејасно, Сефер Тора се неће користити док се то не исправи.
Менора
Један од најстаријих симбола јеврејске вере је менора. То је седмокраки свећњак који се у давнини користио у Светом храму у Јерусалиму. Књига Изласка садржи тачна упутства за израду меноре која се израђује од чистог злата. Када су 70. године пре Христа Свети храм уништили Римљани, парадирали су држећи менору да би показали своју победу, призор који је изрезбарен на познатим тријумфалној капији цара Тита у Риму. Већина, ако не и све синагоге имају менору; у неким од данашњих синагога пронаћи ћете светиљку што симболизује менору која се у давним временима користила у Светом храму.
Мезуза
Мезуза је свитак пергамента који садржи три цитата из Библије од којих је један молитва Шема Исраел (Слушај Израеле). Пергамент се налази у торбици и причвршћен је за десни довратак на улазу. Обичај је да се пољуби мезуза након уласка и пре изласка из просторије.
Галерија за жене
У јеврејској традицији мушкарци и жене седе одвојено током молитве и учења Торе. У свету Јевреја можете пронаћи много разних галерија за жене; неке имају само завесу којом су жене одвојене од мушкараца, друге имају декоративне дрвене преграде а у многим синагогама жене седе изнад светилишта на балконима који се налазе на другом спрату. Ово одвајање мушкараца и жена потиче из традиционалних правила скромности која су део опширног и елаборираног скупа правила Јеврејског закона. Верује се да особа која се обраћа Богу мора бити искрена срца и чистих намера те да је дом место за сакупљање, али за време молитве особа треба да буде сама и без искушења и одвлачења пажње.
Хебрејски језик
Хебрејски језик има 22 слова. То је језик Библије и јеврејске молитве, али и језик модерне државе Израел. Стотинама година хебрејски језик углавном се користио као свети језик за молитву и учење Торе. Младићи су учили читање и ту су вештину користили приликом мољења и учења, а жене су училе молитве на хебрејском. Хебрејска слова користе се у украсним симболима у синагогама. Речи попут „Бог“, „душа или „Тора“ могу се наћи на украсима синагога. Торат Хашем темима мешиват нафеш –„Божја Тора је савршена, она обнавља душу“. Ове су хебрејске речи из Псалма (19:8) биле урезане у загребачкој синагоги изнад Свете арке.
Певач (Хазан)
Певач води молитву. Током посебних празничких молитви постоји одређено значење посебних мелодија које се певају и гласа певача.
Рабини
Вођа јеврејске заједнице. Рабин је верски ауторитет, учитељ и духовни саветник у заједници. Рабин мора бити стручњак за јеврејски закон који је опсежан и компликован; рабин је овлашћен и да поставља правила за питања о халакхи (Јеврејски закон) која му постављају чланови заједнице.
Заједница (Кехила)
Заједница је одговорна за синагогу, гробље, погребна друштва, добротворна друштва и многе друге јавне институције. Заједница подржава и прати своје чланове од рођења до смрти. Неке заједнице имају породилишта за Јеврејке; многе имају и дечје вртиће и школе за децу. Услуге заједнице развиле су се током година па зграде заједница често садрже и плесне дворане за празничне забаве, бар мицве и друге традиционалне прославе. Заједнице омогучавају Јеврејима да одржавају свој јединствени идентитет као мањине које не живе у јеврејској држави.
